Nedelja

Ponekad more u nadolazećoj plimi krčka resko ali ujednačeno pomalo teško ali čujno, kao kad se šuplja govedja kost kuva u supi. Ono tada najviše priča jer donosi sa pučine sve lepljive mirise, sve važne dogadjaje, svaku boju ponaosob ali ja toga dana - nedelja je bila, jednostavno nisam slušala. Ležala sam na kamenom zidu ispod bora kroz koje me je sunce pipkalo lagano kao kroz mrežu. Upravo sam ulovila vetar koji se uvukao u bor a to je posebno stanje i sasvim, sasvim nova priča. Tako uhvatih i samu sebe u borbi koje uho da pustim. U levo su ulazile priče sa pučine i sadašnjost kao i nagoveštaj onog što tek treba da se dogodi, ali valjala se sa talasima i istorija kojom možeš da popuniš poneku prazninu u znanju... U desno je ulazio vetar sa borovih iglica, bio je pun predskazanja i plavio je ne samo moje desno uho već i oba oka, nozdrve i usta i ja sam odlučila da ga popijem dok sam levom rukom brisala talase.

Tada je Serjoža koji je tuda svakodnevno ronio po plićaku tražeći sebe, izronio na trenutak i podigao masku, da bi onda ponovo nestao. Posmatrala sam ga i znala ono što ni on sam nije spoznao iako je bilo očigledno: on uopšte i nije tu pa je i sama potraga izlišna.

- Serjoža, doviknuh mu misao, ne prekopavaj tudje priče, vrati se tamo gde si se izgubio, na ono mesto na kom ti je otac prvi put odlučno rekao : njet!...

Kad ti vetar iz borova priča on govori nikad dva puta istu priču i važno je da budeš budan, spreman i otvoren kao što ja toga dana nisam bila. Jer, taman kada mi se učinilo da pratim svaki treptaj, osetih kako mi je levo uho puno vode i zatvorih oči, usta i nos u nameri da ga pročistim. Kada sam ponovo otvorila glavu vetar je iščezao a ja sam još uvek bila u nedelji.

Dabome. Nedelja je dan koji nema vreme, koji te samo zarobi...

Sve što se potom dešavalo više kao da nije imalo smisla;  u kasno popodne Serjoža je skinuo opremu za gnjuranje i natukao smešni platneni šešir, prošao je pored mene i trepnuo svojim vodnjikavim očima nekud u stranu, ja otpustih još jednu misao koja je bila nešto izmedju upozorenja i zaključka:

Ti zapravo nisi ovde!

Ali ta misao je zastala medju borovim granama jer se on neprestano vrteo u krug i nije je mogao čuti. To me je podsetilo na onu staru rusku: " U papa bila sabaka..." To je pesma koja komotno može biti himna Nedelji.