Evo i mene! Da vidite kako umem da posmatram svet! I od njega napravim priču. Ako vam se svidi, pisaću još. Ako ne, nikom ništa!
-I kažeš, snaći ćete se!??
-Nahranio sam tolike predsednike i vladare, a kao neću ovog tvog princa!
Svetozar nije voleo kada mora da se razdvoji od sina. Možda je malo sebičan, možda previše brižan, ali kao samohranom ocu mu je sve to dozvoljeno! Baka i deka servis za čuvanje je dobro radio, ali evo nezgode! Baki je pozlilo baš juče, i u bolnici su rešili da je zadrže nekoliko dana. Na posmatranju! Svetozar je hteo odmah da se vrati, ali ga je deka ubedio da će sve biti u redu. Baki je dobro, i preko telefona zvuči već bolje, ali neka, nek joj urade sve pretrage, dok sestričina Milica radi još u toj bolnici, pa može da je pripazi i pripomogne.
I tako, „princ“ Milan i deka su ostali sami.
Deka je, pre nego je otišao u penziju, bio profesionalni kuvar, poznat i priznat i kod nas, i u svetu. Nije bilo neke značajnije večere državnika, umetnika da on nije bio glavni! Njegovi recepti i dan danas važe za najbolje.
Doduše, baka mu nije dala da se petlja po njenoj kuhinji.
-Ma kad on udje, to je, k’o što naša MMMila reče, ko atomski s’ leva!
Sad nije bilo druge. Deka će da kuva!
Proradio mu živac, zagolicala ga kutlača, setio se dana kada su mu na ručkovima i večerama čestitali najpriznatije i najpoznatije ličnosti sveta!
-Deko, a šta ćemo za ručak? Da naručimo picu? – „princ“ Milan je viknuo s vrata kada je došao iz škole.
-Sedi ovamo, sve je spremno.
Na stolu, servirano po protokolu! Malo uprošćeno da se „princ“ ne zbuni, ali sve pod konac. Stolnjak onaj za slavu, jedva ga je našao u ormaru. Posudje ono što se iznosi retko. Gleda „princ“, čudi se.
-Deko, je li neko slavlje?
-Sedi i ne pitaj!
A za ručak, deka se potrudio. Krem čorba od gljiva!
-Fuj, deko, šta je ovo! – posle prve kašike je „princ“ odustao.
-Deca! – mislio je deka, pakujući preostalo da ponese baki, kad bude krenuo u posetu. A ostaće i za dežurno osoblje.
Od jutra je deka krstario beogradskim prodavnicama, prisećajući se gde mogao da kupi divljač. Ona samousluga na Cvetnom trgu, što je uvek imala dobar izbor, zatvorena! Tamo sada neka prodavnica nečeg, automobila valjda, šta li! Jedva je našao neke zaledjene fazane i srnetinu u Merkatoru. Boja sumljiva, ali piše da su još za upotrebu! To će za neki dan, a danas glavno jelo, biftek! Kupio kod mesara Sime, još uvek ima najbolje u gradu, kao i onda kada je deda radio.
Servirao deda, otišao po prilog, kad čuje princa:
-Deda, pa tebi ovo meso živo!
-Nije, sine, tako se jede!
-Jeste, jeste, vidi, skroz crveno. Nas su u školi učili da se ne sme tako, ja neću ovo, pa da se razbolim!
Vidi deda „princ“ je ivici suza, pa i one bifteke spakova za bolnicu. Ako ne sme baka, naći će se neko ko sme. A „princu“ napravi sendvič!
Deda rešio da se dobro potrudi sutradan. Ustao rano, smislio da fazane napuni! Voleo je „princ“ piletinu, svideće mu se i fazani, garantovano!
Za ručkom, princ se meškolji na stolici. Iznosi deda fazane, dostojne za trpezu pravog princa iz neke od malobrojnih kraljevskih porodica. Deda seče, da se dete ne muči, stavlja Milanu na tanjir. On pretura viljuškom, bira meso, fil ostavlja. U jednom trenutku, pita:
-Ajoj, deda, pa ovo je suva šljiva!
-Pa ti si deda izlapeo, otkad se kompot servira sa mesom!
Naravno da je odmah odbio da nastavi da jede, pa su opet ručali sendviče!
-E vala, neće više! – mislio je treći dan deda, spremajući se da napravi špagete. – Sva deca vole špagete!
Tempirao deda da sos bude gotov bas kad „princ“ dodje iz škole. Špageti kuvani onako „al dente“, hrskaju kad se jedu!
„Princ“ sa vrata pita šta je za ručak!
-Jupiiii, deko, pa ja ih obožavam!
-Sedi sine...
Seo „princ“, natovario na tanjir hrane kao da tri godine nije jeo! Sve pristićima hvata!
-Joj, deda, pa tebi ovo nekuvano!
-Kako nekuvano...
-Pa nekuvano! Baka to skuva...
Gleda deda, češka se po glavi! Nema druge, opet propade njegovo delo. Sendviči mu dosadili! A i u bolnici se već pobunili što svakog dana donosi hranu, kaže sestra svima će skočiti pritisak od toliko kalorija!
-E moj sine... E moj sine... – oblačio se deka polagano! – Eh, e moj sine!!!!
Deda i „princ“ Milan su do kraja nedelje, dok baka nije izašla iz bolnice, a Svetozar se vratio iz Londona sa službenog puta, jeli „Kod Race!“. Tu su najbolji ćevapi u kraju! Bar je tako „princ“ izjavio, a deda se mrštio svaki put dok ga je gledao kako mljacka skvrčene komadiće sumnjivog sastava!
:(Još nema komentara