KISELI KUPUS

Preko tezge nas je gledao dečarac, jedva viši od prvog reda kupusa. Od zime promrzle uši virile su upečatljivo ispod razbarušene kose. Šakama uvučenim u rukave prevelikog, izlizanog kaputića, nasledjenog od nekog nezgrapnog starijeg rodjaka, držao se za metalnu ivicu, izvirujući ka kantaru, kojeg je starac pozajmio od bučne razvikane seljanke sa tezge iza njihove.

- Dedo, nije to 12, nego 15 kila!

Dedo je merio kupus koji je moj otac pažljivo izdvajao na jednu stranu tezge.

Uvek smo imali najbolji kiseli kupus u komšiluku. Glavice su bile čvrste, ribanac žut kao dukat, mirisao je kao duša. Ne bi „proslinavio“ ni do leta, ali ga nikada nije ostalo da proverimo.

Tata je tvrdio da je on najzaslužniji za dobar kvalitet.

- Ko donosi kupus, a? Kad ga ja izaberem, mora da bude dobar.

Mama je prihvatala da je futoški dobar, ali je samo ona znala da više voli onaj domaći, seljački, kako ga je ona zvala. Otac nikada nije primećivao razliku. Na pijaci je ipak morao da obidje svaku tezgu, opipa gotovo svaki kupus dok priča sa seljacima, raspita se o familiji.

- Ma kad ja nabijem ribanac, ima da izdrži do avgusta iduće godine.

Mama je, pak, smireno se smeškajući, dodavala so dok tata pesnicama kupus gura u kačicu, jednu drvenu, iz sela donešenu baš za ribanac. Na svaki red kupusa, ona proba trunčicu, pa šakom zahvati so, pospe pažljivo svuda u krug i tiho se odmakne da tata nastavi.

- Ma pretakanje je najvažnije! Kakakav ja rasol imam... mrtvog da otrezni.

Mama bi za to vreme obično dubila koren svake glavice, koju bi prvo pažljivo pregledala i očistila od svakog, pa i najmanjeg lošeg lista. Zatim bi pažljivo sipala so u rupicu, stavljajući korenčić ispred mene. Tata bi glavice gurao u bure, a onda bi mama, pre nego uzme sledeću, proverila koliko mesta ima izmedju dve već stavljene. I tako do vrha.

- Kamen je najvažniji! Ne mo’š ti kupus pritisnuti svakim kamenom - tvrdio je otac.

Mama bi ćutala, prvo lalenom krpom, što bi je dobro proprala kod svakog pretakanja, onom što je dobila od bake iz njene devojačke spreme, prekrila kupus, stavila drveni poklopac i sve to pritisla kamenom.

Dečarac na pijaci je, onako propinjući se na prste, pažljivo prebrojavao novac u starčevoj ruci. Okice su mu zablistale kada je Dedo izdvojio nekoliko novčića i stavio u rukav u kojem je bila promrzla ručica. Dedo ga je pomilovao po kosici, koja je tek malo prekrivala rumene, promrzle uši.

Mama se sutradan, kada je otišla da kupi cveklu, od koje rasol u kupusu postane crvena, vratila bez nove, velike vunene marame. Valjda ju je jednom ogrnula kada je onomad išla kod strine u bolnicu u posetu. U mom ormaru nije bilo teget kape.