Moj 50-ti rodjendan

Moj rodjendan je bas u vreme odmora! Retko ga ko pamti! Obicno se nekako preskoci! Svi jure na odmore i more, a ako su i tu negde, jure bezeci od sunca u hlad i previse  zaokupljeni letnjom vrucinom, koja im "udara u glavu", pa izbaci moj rodjendan!?! Nista zato, navikla sam ja na to, toliko rodjendana!...

Dok sam bila mala, rodjendan se, uglavnom, desavao na moru! Mama, tata i ja! Po neki prijatelji steceni tu negde, vecera u restoranu, po koji slatkis, sok popijen u hotelu pored mora, uz muziku!... U divnom  Istarsko-kvarnerskom gradicu koji su moji roditelji odabrali kao najlepse mesto za provodjenje godisnjih odmora! Ne prevruce, zbog mene! Lepo! Uvek sam zavidela drugovima i drugaricma iz skole, kada su donosili bombone ili jos sto uz, pa bi uciteljica rekla:" Danas XY ima rodjendan!" Malo kasnije i po koja zurka! Ja nikad nisam imala prilike da pozovem drugove i drugarice na rodjendan, zurku! I uvek se zbog toga osecala, nekako...  Zato sam mojoj deci slavila rodjendane na veliko! Da nadoknadim i moje! Po dva dana! Narocito kad su postali skolarci! Prvo, razred! Nije mi bilo tesko da za njh vise od dvadeset, spremam kiflice, kolacice, torte, da ih sluzim, i prosto sam uzivala u lomu koji bi ostao posle njihovog odlaska! Deca su se provodila!!! Sutradan bi se zvala porodica! Rucak i sve ostalo! Uvek, i sad!?! Da nadoknadim sve moje zaboravljene i promasene...

Kad sam se udala, moj prvi rodjendan u braku, provela sam vadeci luk na placu!?! Poslali nas, mene i mog  dragog, da vadimo luk! A kad smo se vratili kuci onako zajapureni, znojavi, i prasnjivi, rekose mi da su me nesto zvali telefonom, roditelji, ujaci i tetke...da ce ponovo zvati...!?! Hvala!- odgovarala sam na ponovljene pozive! Da kuci smo! - roditeljima... i moj dragi, dlanom o celo: "Pa, njoj je danas rodjendan!!!"  Unezvereni pogledi s blagim snebivanjem, novih ukucana ... i ... onakva... morala sam da pravim tortu!?! Tako je pocelo i tako se, uglavnom, nastavilo... mislim na ono: "Jao, pa, njoj danas rodjendan!" iliti "Pa, njoj juce bio ...!?!" Ipak,( sta bi bilo da nije tog "ipak"), ako se desilo da smo na odmoru, onda je to bila ona ustaljena klasika sa malim obrtom:moja deca, suprug i ja, vecera u nekom restoranu, koji smo zajedno izabrali da zadovoljstvo bude vece,  ponekad casceni pokoji prijatelji...i...meni je to bilo najlepse!!! Ali...(bilo je i toga) u vremena teska i tmurna, koja, retko ko od nas nije preturio preko glave, desavalo se da sam ga i ja zaboravila!?!  Da.. Jedina osoba kojoj se to nije desilo je moj ujak!!!  Cak me je i  podsetio... Njega bas nikad nista nije sprecilo...zbog daljine... telefonski poziv, bez obzira gde sam!?! Hvala od srca!...

Ja, u principu, svima pamtim rodjendane! Ustvari, zapisem! Sada sa mobilnima je to jos mnogo lakse - alarmcic i eto ti... I moja svekrva je pocela da u zadnje vreme govori:" Lepo, Boga mi, a ona ni jedan vas ne zaboravi!!!"

Na coolinarici sam se, nekako, ustezala da napisem datum rodjenja,.. pa, ipak, ga napisala!

Ove godine, sobzirom da smo na odmor otisli ranije i za rodjendan sam kuci, predpostavljala sam da ce biti po starom! Pa, nista zato, mislila sam! Spermicu rucak dan ranije, neki kolac ili mozda odem do poslasticare ili  marketa i kupim nesto gotovo, tek toliko da castim sebe nespremanjem!?! Provirim u coolinariku za neki recept... kad... kumababa1... cesitata mi rodjendan, unapred, svojom divnom, milom Lilom i predivnim ruzama!!! Moje odusevljenje i iznenadjenje!!! I malo jadanja i strepnji da ce ga zaboraviti!?!... Kad...javlja mi suprug da cemo imati goste na rucku...za moj rodjendan!!! Nasi dragi prijatelji, koji zive vani, a dosli su u posetu rodjacima, nisu zaboravili!?! Odusevljenje i to kako!!! Em sam jedva cekala da ih vidim, em dolaze za moj rodjendan!!! I... nisu ga zaboravili!!! Spremljen rucak i sve sto ide uz to, malo nase, malo coolinarikino... Sve u svemu bilo je na nivou, dobrog jela i pica i obavezne torte(ledene, jer bilo je vruce, a i mi ugrejani, pa da nas malo rashladi) uz smeh, sale...Nas cetvoro i njih dvoje! Bilo je divno, bila sam presretna... cak smo nas dve i zaplesale(ja po prvi put na moj rodjendan, da izuzmem plesanje na ocevim stopalima)!!! Njih dvojica?! Bilo je i suvise piva! Nase vino je bilo lakse! A onda, kad se sve utisalo, nasi dragi gosti otisli i sve bilo pospremljeno, umorna i od emocija, sednem, da onako, privirim u coolinariku!  I gle, nekoliko cestitaka!!! SEKA-VANJA, Kovrdzavasue, nemeti, vesnabi... svima od srca hvala) i ANIMODA sa svojom slikom... a na njoj...nisam verovala ocima... rekoh,to je od umora ili vina...more bistro, kamencici...i...gradic pod Uckom, predivna panorama! I... gomila secanja na detistvo, moj ples na ocevim stopalima... prvi odmor za nas dvoje, prvo materinstvo...Da, morao je i sin da nauci da pliva tamo gde sam i ja, da nastavimo tradiciju!...

Tako je sam Bog hteo! Neoceivano prijateljstvo, dveju, nekad, buckastih devojcica, koje su se, mozda, snebivale da pridju jedna drugoj?! Ili dveju mladih mama koje su trckarale za svojim prvencima pa nisu stigle da razmene po koju rec, a to zelele?!... Dve osobe koje su bile na istom mestu u isto vreme da to nisu znale?! I...najzad uspostavljeno prijateljstvo, nepoznatih a ipak poznatih?! I... sve to preko coolinarike!!! Sta bi bilo da je nije bilo?! I da nas dve nismo ovako sdusno uletele na ove stranice?! Da nije opisala tragicnu smrt svoje mame, a meni je bilo jako zao?!...

Moj rodjendan, ovoga puta, slavila sam jos dva dana!?! Bila sam pocastvovana divnim, odabranim, snimcima prelepog gradica, koji nije izgubio na svojoj lepoti i starim snimkom vecnog Ive Robica!?! Hvala, bilo lepo ziveti malo u proslosti uz lepa secanja!!! U ovo vreme u kojem zivimo to nam zaista treba!!!

Hvala coolinarici sto mi je omogucila da sve ovo podelim sa dragim coolinarikama! Hvala kumababi1, sto je sve ovo nekako "povukla"! Hvala ANIMODI na divnim secanjima!

OD SRCA HVALA SVIMA !!!

Moj 50-ti rodjendan proslavljen je na veliko, na moje veliko zadovoljstvo!!!!