Teško je odupreti se taštini, posebno zbog toga što tašta osoba teži da bude okružena laskavcima, a misli da su drugi ljudi zavidni.
Gledam slike uz recepte pa se mislim: zar je postalo ultimativno da mi uz j e l o serviraju bakin šlingeraj iz škrinje, ukrasne predmete sa polica u kući, knjige iz biblioteke, primljene razglednice, pokretni i nepokretni nameštaj, servis za kafu, servis za čaj, escajg, kobaltne tanjire iz miraza, latice ruže, glavice belog luka (protiv uroka?), rasuta zrna bibera i ostalih začina, a recept - pola u tanjiru, pola oko tanjira.
Šta mi ovde, zapravo, predstavljamo i objašnjavamo? Imovinsku kartu, ili a la carte? 😧 Hranu ili amaterske dizajnerske pokušaje?
Dobrano se izašlo iz okvira recepta i uveliko se preteruje.
Čist stolnjak, prigodan tanjir i dobar, isproban, recept je ono što se traži. Gomilanje stvari oko tanjira s hranom je preko mere. Ako mera postoji, jelte.
PS. slika je samo ilustracija.
:(Još nema komentara