brodski lonac

priča počimje nikidan, na šolti, na brodu od nekih dobrih ljudi vidili smo jednu specijalnu teću, koju su oni zvali “brodski lonac” (vidi sliku gori). kad smo arivali u split, malo smo proguglali i pronašli u “morskon prascu” (to je jedan internet časopis o moru i plovidbi) članak o tome loncu. evo ga, to je svemogući lonac

ovi lonac zapravo i nije neka novotarija, koristi se već godinama, mnogi od vas ga možda i imaju, ali mi smo se prvi put sreli s time, i tili smo to otkriće podilit sa onima koji to još nisu otkrili.
malo smo prođirali po gradu i našli oti lonac u euroshopu, u bivšega koteksa, za 90 kuna. i sad ga je tribalo provat. kako? pa stavit spizu u njega i ispeć...

stavili smo par bataka i krila o kokoše (ne znan zašto, ali u split svi mi zovemo kokoš ono šta se u drugin krajevima lipe naše zove pile), po kila kumpira iskrižanih načetvoro, malo soli, papra, luka i kapule (opet spliski izrazi: luk je češnjak a kapula crveni luk) i zalili sa dva deci uja od suncokreta. i to je izgledalo ovako spremno za pečenje

ajde, i ja san se zalija sa malo piva…i još je tribalo to stavit na plin i užgat ga i pustit uru i po da se peče na laganoj vatri.
za vrime pečenja par puti smo znatiželjno dizali poklopac i gledali šta se događa. i vidili da se sve odvija kako triba. ništa nismo mišali, da vidimo šta će se dogodit.
za uru i po udunija san plin, diga poklopac i servira spizu. piletina je bila lipo pečena, sočna samo tako, pečena ka ispod peke
i kumpiri su bili super, ali samo oni šta nisu bili nadnu lonca. oti kumpiri su se više skuvali nego ispekli, dakle bilo je previše uja, i meso je pustilo svoj sok i u tome soku se peklo…
sve u svemu, rišili smo problem pečenja na brodu.