Gratinirane articoke ili Carciofi al forno

Za ovo jelo su vam potrebne vrlo, vrlo mlade articoke zatvorenog pupoljka, po mogucstvu one ,,divlje,, sto rastu same na ono malo zemlje izmedju kamenja, one sto ranom zorom prvo ugledaju svoj odraz u moru, one sto se po ceo dan suncaju sve dok ih neko ne ubere. Koliko cete ih spremiti zavisi od toga koliko ih imate...tj. koliko ste tog blaga nakupili.

Potrebno vam je i par limuna, neprskanih bas sa onog stabla pored kamenih stepenica koje vode do bastice od par kvadratnih metara ali morate paziti dok silazite jer je kamen toliko gladak da se mozete okliznuti...i zavrsiti u onoj poslednjoj od 10-tak bastica. Kad ste vec tu izvadite par mladih krompira i jednu glavicu belog luka i uberite par saka mahuna mladog graska.

Par grancica zalfije, majcine dusice, listova komoraca uberite iza onog zidica koji deli sto za rucavanje (koji je kao po nekom pravilu ogroman i uvek stoji ispod vinove loze u najdebljem hladu koji pravi oronula kamena kuca) od letnje kuhinje u kojoj cete spremati rucak. Dve do tri kriske suvog starog hleba stavite u cistu krpu i dobro tucite dok se ne pretvore u fine mrvice, nastruzite jednu saku Pecorino romano sira i ono najvaznije spremite jedno bokalce vode i jedno bokalce maslinovog ulja. Ha,ha gospodja Fiumanka ( tako se ona sama nazvala kad sam je pitala da li je italijanka a mozete li da zamislite moj blam kad sam otkrila da joj to nije ime) ga je nestedimice sipala preko i oko articoka. Zamalo da zaboravim i krupnu morsku so, krupniju od njene nisam vise nikad u zivotu videla.

Pazljivo sam gledala jer je to bio prvi put da vidim kako se articoke spremaju a ona mi je sa puno volje, strpljenja i ljubavi sve pokazivala. Pricala je brzo nekom cudnom  mesavinom italijanskih i hrvatskih reci i mnogo mi je zao sto sam mali deo te price razumela ali slike tog rucka i mirise koji su se sirili naokolo iz mog secanja nista nece obrisati, postali su deo mene i nosicu ih sa sobom zauvek...toliko je bilo lepo tog dana.

Hajde sad da spremimo taj rucak... mada moram vam priznati da sam ja, sa velikim nestrpljenjem cekala ribu i hobotnicu jer su me sve do ovog recepta articoke ostavljale prilicno ravnodusnom.

Articokama otkinuti samo po par onih spoljnih malih i tvrdih listica i prerezati ih na pola uzduzno, peteljku obavezno ostavite, ona je jako kratka i meka kod mladih articoka. Dobro ih isperite pod mlazom vode, da se kojim slucajem nije koji mrav ili bubica zavukla unutra, okrenite ih presekom prema sebi  i odmah preko njih dobro iscedite jedan limun. U pleh stavite malo ulja , articoke, zrna graska i malo mladog krompira, koturice od jednog limuna, grancice zalfije, majcine dusice i komoraca i preko svega Gospodja Fiumanka je stavila so, beli luk, polovinu mrvica i sira a onda je svaku polovinu articoke dobro zalila maslinovim uljem. Poslednju je dodala vodu i to malo manje od visine articoke, voda ne sme prekriti articoke jer ce se gornji meki delovi skuvati u pari. Pleh je poklopila drugim plehom i stavila u rernu da se pece. Articoke i sve ostalo naredjati sto gusce jedno do drugog. Ovako se peku oko 30-40 minuta a zatim se preko articoka pazljivo stavi ostatak mrvica i sira, ponovo poklopi i pece jos 10-tak minuta. Voda koju smo stavili treba da se redukuje na 1/3, i postane gusta kao za buzaru. Ako se naknadno dodate mrvice i sir nisu zapekle a sok redukovao, peci jos neko vreme bez poklopca ali strogo paziti da ne zagore. 

Ovo nije recept za pocetnike u kuvanju i one koji ne vole da se zabavljaju dok jedu. U sali cesto kazem da su ovo skampi i kozice za vegetarijance. Jedu se slicno, spoljni listovi se isisaju i ogule a sredina je tako nezna  i kremasta da ih oni koji ne vole da prljaju prste mogu jesti kasicicom koju je i meni Gospodja Fiumanka dala (normalno, nisam je koristila a to ne radim ni dan danas, kao prase se umusavim). Uz ovo pripremite domaci hleb i to podosta jer kad pocnete da umacete necete moci da stanete. U ovaj recept ne ide vino, limun je taj sto osvezi jelo a iznenadicete se koliko je ukusan pecen. Jela sam tog dana i ribu predivno spremljenu, salatu od hobotnice bas onako kako ja volim ali ove articoke su me jako iznenadile i osvojile, bile su nesto posebno. 

Danas u svojoj vikendici imam Mediteransku bastu sa zacinskim biljem, lavandom i smiljem, bas iza zidica pored letnje kuhinje, uh, imam i bastu u koju silazim ,,pod rucnom,, ( ovoga leta cemo morati da napravimo stepenice, par stepenika pa ravni deo jer nam je sve teze da idemo strmom stazom) a uspela sam da odgajim i prve articoke, bas ove sa slike, koje se ranom zorom ogledaju u Dunavu i rastu na najsuncanijem mestu koje imam.

Jedino nemam staru maslinu i more....onda bi ove moje articoke bile bas ,,One,,