Molekularna gastronomija, eksperiment prvi, sir i smokve

Eksperiment prvi, emulzije i penice.
Potrebno: dve faze (obe tecne za emulzije, jedna tecna jedna gasovita za penice) i surfactant (ne znam kako ovo prevesti, molekul koji menja surface tension), u koju svrhu mogu posluziti razni proteini.

Cilj eksperimenta: dobiti neobicnu zanimljivu teksturu od neceg obicnog, po mogucnosti bez koriscenja raznih egzoticnih supstanci kojima je vise mesto u hemijskoj laboratoriji nego u kuhinji.

Rezultat eksperimenta – spuzvasta penica sa ukusom smokve. Kombinacija ukusa – smokve i sir.

Sir narezati na tanke kriske i zatim oblike po zelji.

Potopiti list zelatine u hladnu vodu dok ne omeksa, zatim ga otopiti sa dve pune kasike marmelade od smokava i dve kasike vode. Procediti kroz cediljku u visoku solju i mutiti mikserom dok se skroz ne ohladi. Spricom ili vrecicom za ukrasavanje naneti na sir. Posuti semenkama komoraca, koje iznenadjujuce fino nadopunjuju sir i smokve.

Ukoliko niste ljubitelj molekularne gastronomije i egzoticnog serviranja par zalogaja na velikom tanjiru, ipak probajte nekad slatko ili marmeladu od smokava i dunja sa sirom, po mogucnosti kozjim, predivna kombinacija ukusa koju sam probala prvi put pre par godina na Korzici i od tada sam ovisnik.