Putar, putrica iz gacke doline

Uliti mlijeko u stap i stapati dok se putar ne digne na površinu, potom izliti u posudu s vodom , putar pokupiti, staviti na tanjur i oblikovati lopticu.Putar čuvati na sobnoj temperaturi. Od ostalog mlijeka može se napraviti kiselo mlijeko ili kako mi u Gackoj dolini i šire kod ličana zove kiselina

opširnije na GACKOME ČAKAVSKOME DIJALEKTU
Putrica se dela od kuvanoga mlika. Mliko se malo podgrije, a da se u stapu jako ne razladi, dobro je stap popljanut teplom vodom..
Ki more sačuvat škorup od dice, more u stap vrč i škorup, ča više škorupa, to veća putrica. U stapu se mliko burga stapaljkom dost dugo, negda su se stare žene znale nastavit na stap i stapat po uru vrimena, kaj da će biti više putra ča se duglje stapa, a neće.
Kad se putar digne s vrv stapaljke, stapanje je gotovo, stapaljka se izvadi van, a putar i ostapano mliko izlije u zdelu.Putar se opere od mlika u mrzloj vodi, saginje u vrpu, a voda ocidi. Metne se na dasku i napravi se putrica, more bit obla ili nako duguljasta, a mišajon ili pinjurom se ozgora našara.
Putar se more napravit da bude bel i da bude žut. Ako je mliko teplije, putrica će biti bela, ako je mliko ledenije, bit će žuta kaj žafor. Bele putrice ima puno više pa su žene takovu stapale kad bi nosile putricu i pogaču težacima na njivu za pojužinu

*Žuta putrica se gradila za u kuću kad se od nje topilo maslo. Putar se metne u tavu i topi kaj salo. Kad se stopi, bude lipo žuto kaj cekin, to se zove MASLO, a dica su se radovala žmarami od masla i grebli ča ostane na dnu tave. Maslom se začinjalo svako ilo i bilo je na visokoj ceni, man iza praseće masti.*
Od ostalog mlika kisa se KISELINA. Ta kiselina je jako lipa er je gusta.
Kiselina se radila u ćupovima gore na slici na vrhu vidi i nožem se je mogla rezat kako je bila gusta. I ljeti često radim kiselinu ili jogurt ali u modernijoj verziji gdje mi je potreban i jogurt, ali nekad davno nije trebao jogurt nego kvas od kiseline ali i glineni ćup imao je važnu funkciju kod izrade kiseline.
Ovo na čakavskome dijalektu sam koristila iz Gačanske tradicijske kuhinje-Povratak zaboravljenih okusa. A za sliku ovog stapa dole desno se zahvaljujem super cool osobi Ivonib a ćupovi su gore još iz 19 st od mojih predaka evo jednog nađenog kako je ostao u prirodnoj boji i kako je posmeđio jedan dio jer je bio na podu(tavanu) gdje se nekad sušilo meso
Ovaj stap ljevo crni isto je star i još prije negdje iz 1950-te godine a možda i prije