Istarska supica

...i bukaleta se s jedne strane mora grijati na ognjištu dok se peče kruh, i nakon šta ulovi malo "crnoga" od žara se ubaci u bukaletu koja napravi fino "kššššššššššššššš".  I onda je to, to!

Istarsku “supu” nisam probala, ali joj je vrlo slicna i “supa” sa Srednjeg Jadrana. Secam se jos iz najranijeg detinjstva “supe”koju sam kao dete konzumirala sa “baskotima” koji su licili na danasnje djevreke, nanizane na koncu i tvrde, a kupovali su ih kada se ode u grad. Narezali bi mi na kolutove “baskota” i zalili bevandom. Dedovi su mi bili zemljoradnici, tezaci. Bilo je vina i to domaceg, kruha, smokava, maslina i uja….ostalo se kupovalo. Skrta zemlja i njeni plodovi. I danas mi je ostala navika da uz casu vina uzmem komad kruha, ili uz komad kruha malo “uja”, soli i poneku kap kvasine. Voda se donosila sa bunara ili se koristila kisnica, za pranje podova…donosili morsku vodu koja je bila na dohvat ruke. Dida bi govorio “nemoj piti samu vodu, razbolices se”. Mnogo kasnije sam shvatila da je to zbog tanina kojeg ima u vinu i koje sluzi kao dezinfekciono sredstvo. Mozda zato i dan danas volim popiti jednu casu crnog uz dobru spizu, ribu ili nesto drugo. I trazim vino kao sto je bilo didovo, ali takvog nema, kao sto vec dugo nema ni dida.

Peceni kruh…stavlja se u bukaletu sa vinom.U zimskim danima kada je vani hladno, u lijepoj i toploj konobi, dobrom drustvu, pravi se supa. Svi piju iz iste, jedine bukalete i ako zele pojedu malo kruha… Ide se u krug, sa bukaletom naravno…. :))